Za­mi­sli­te da smo mi sje­li sa pred­sta­vni­ci­ma Crne Go­re, raz­go­va­ra­li o Srbi­ji, on­da na­pra­vi­li kon­fe­ren­ci­ju za štam­pu i izni­je­li sta­vo­ve o Srbi­ji. To bi se doži­vje­lo kao prvo­ra­zre­dan di­plo­mat­ski skan­dal. Neću pri­hva­ti­ti da su Srbi­ja i Hrvat­ska iznad BiH, da oni ima­ju pra­vo ko­men­ta­ri­sa­ti odno­se unu­tar na­še ze­mlje", ka­zao je Že­ljko Ko­mšić

Član Pred­sje­dniš­tva BiH Že­ljko Ko­mšić nedavno je u svo­joj izja­vi ka­zao da pred­sje­dni­ci Srbi­je i Hrvat­ske, Bo­ris Ta­dić i Ivo Jo­si­po­vić, tre­ba­lo da se ba­ve svo­jim ze­mlja­ma i pro­ble­mi­ma ko­jih ima­ju i pre­vi­še, a ne Bo­snom i Her­ce­go­vi­nom.

Srbi­ja je odmah upu­ti­la BiH pro­tes­tnu no­tu zbog di­je­la Ko­mšićeve izja­ve u ko­joj kaže da podržava cje­lo­vi­tost Hrvat­ske i "Srbi­je bez Ko­so­va". 

Ka­ko ocje­nju­je­te po­slje­dnji su­sret Jo­si­po­vića i Ta­dića?

"Ne­mam ja tu šta da ocje­nju­jem. Oni ra­de ono što sma­tra­ju da je do­bro za njih. U tom smi­slu, sva­ki raz­go­vor je do­bar. Sa­mo ko­mu­ni­ka­ci­jom mo­gu se ri­je­ši­ti pro­ble­mi ako ih ima­te. Me­ni su dru­ge stva­ri za­sme­ta­le.

Ali, mo­ram odmah reći, njih dvo­ji­ca ni­su Mi­lo­še­vić i Tuđman, to se mo­ra ja­sno na­gla­si­ti. Me­ni sme­ta to što oni raz­go­va­ra­ju o na­ma kao o ma­lo­lje­tnom dje­te­tu. To pre­va­zi­la­zi do­bre di­plo­mat­ske običaje.

Za­mi­sli­te da smo mi sje­li sa pred­sta­vni­ci­ma Crne Go­re, raz­go­va­ra­li o Srbi­ji, on­da na­pra­vi­li kon­fe­ren­ci­ju za štam­pu i izni­je­li sta­vo­ve o Srbi­ji. To bi se doži­vje­lo kao prvo­ra­zre­dan di­plo­mat­ski skan­dal. Neću pri­hva­ti­ti da su Srbi­ja i Hrvat­ska iznad BiH, da oni ima­ju pra­vo ko­men­ta­ri­sa­ti odno­se unu­tar na­še ze­mlje", ka­zao je Že­ljko Ko­mšić u in­ter­vjuu za "Žur­nal".

Ko­li­ko je to kri­vi­ca na­še di­plo­ma­ti­je?

"Na­ra­vno da ima na­še kri­vi­ce, ko­li­ko smo mi ozbi­ljni kao država, ko­li­ko sva­ko ma­lo ne­ko od nas trči u Beo­grad da pi­ta ta­tu ili ma­mu šta ćemo ra­di­ti. To je je­dna stra­na, a dru­ga je vrlo in­di­ka­ti­vna i već je lju­di­ma ušla u uho rečeni­ca ka­ko su Srbi­ja i Hrvat­ska ga­ran­ti Dej­ton­skog spo­ra­zu­ma. Ni­su oni ga­ran­ti spo­ra­zu­ma, oni su u Dej­to­nu sje­di­li kao stra­ne ko­je su učes­tvo­va­le u ra­tu u BiH. Oni ni­šta ne ga­ran­tu­ju, BiH ga­ran­tu­je­mo sa­mo mi, Bo­san­ci i Her­ce­gov­ci".

Ko­li­ko si­tu­aci­ja u BiH za­is­ta za­vi­si od ra­spo­loženja Beo­gra­da i Za­gre­ba?

"Sve ma­nje. Zna­mo šta je bi­lo ne­ka­da, sa­da se dru­gačije ra­di. Re­ci­mo, po­jačava se eko­nom­ski uti­caj. Na­ra­vno, da bi se po­jačao taj uti­caj mo­ra­te ima­ti po­li­tičkog sa­ve­zni­ka u BiH. Ta­ko se to ra­di.

Mi ne možemo da ri­je­ši­mo naš za­je­dnički in­te­res za­to što su Za­greb i Beo­grad pro­tiv to­ga. Kroz ra­zne ses­trin­ske stran­ke i brat­sku po­li­ti­ku op­stru­ira se na­pre­dak. Po­me­nuću sa­mo slučaj Lu­ke Ploče.

Ni­je sa­mo stvar što to Hrvat­ska neće da ri­je­ši. Pos­to­ji čita­va stru­ktu­ra unu­tar BiH ko­ja ne do­zvo­lja­va da se to ri­je­ši. Po­li­tičke in­sti­tu­ci­je u BiH po­ne­kad ra­de za po­li­tičke i eko­nom­ske in­te­re­se dru­gih država. To mi ne ide u gla­vu. Oni je­su na­ši su­sje­di i ja sam za svu vrstu sa­ra­dnje s nji­ma, za po­šten odnos. Ne mo­gu da shva­tim da se lju­di u BiH ne vo­de za svo­jom kon­kre­tnom ko­ris­ti, ne­go za in­te­re­si­ma Za­gre­ba i Beo­gra­da".

Ka­ko se za­vršio pro­test ko­ji je Ta­dićev ka­bi­net upu­tio na­šem am­ba­sa­do­ru u Srbi­ji?

"Ka­da do­bi­jem iz­vje­štaj, pre­ci­zno ću zna­ti o čemu se ra­di. Ko­li­ko za sa­da znam, po­zvan je naš ama­ba­sa­dor od stra­ne ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra Mi­nis­tar­stva vanj­skih po­slo­va Srbi­je i rečeno mu je, ot­pri­li­ke, ka­ko oni ni­su ni­šta lo­še mi­sli­li, da je sve učinje­no iz do­brih na­mje­ra.

Iz ka­kvih do­brih na­mje­ra? Da mi se nu­de spe­ci­jal­ni odno­si sa Fe­de­ra­ci­jom? Beo­grad tre­ba da raz­go­va­ra sa Sa­ra­je­vom, ne sa RS ni­ti Fe­de­ra­ci­jom. Za­mi­sli­te da mi raz­go­va­ra­mo s No­vim Sa­dom ili No­vim Pa­za­rom. Za­mo­lio sam pred­sje­dni­ka Ta­dića da vi­še ne for­si­ra tu priču o spe­ci­jal­nim, pa­ra­lel­nim odno­si­ma s Fe­de­ra­ci­jom".

Ka­ko je od­go­vo­rio?

"Sa­slu­šao je, ali ni­je ko­men­ta­ri­sao".

Može li se ovo po­ve­za­ti s ne­pres­ta­nim do­go­vo­ri­ma Dra­ga­na Čovića i Mi­lo­ra­da Do­di­ka?

"Ne znam. Njih dvo­ji­ca ima­ju te svo­je spe­ci­jal­ne, pri­ja­telj­ske, pa­ra­lel­ne i sva­ka­kve ve­ze, pa ih po­ku­ša­va­ju lo­ci­ra­ti u Beo­gra­du i Za­gre­bu kao rje­še­nje pro­ble­ma, pa on­da traže boš­njačkog par­tne­ra ko­ji će ući u tu priču. To je po­li­ti­ka ko­ja ovu ze­mlju neće ni­gdje odves­ti".

Pla­ši­te li se ono­ga što mo­gu do­ni­je­ti ova­kvi raz­go­vo­ri između pred­sje­dni­ka su­sje­dnih ze­ma­lja?

"Pla­šim se na­šeg is­to­rij­skog is­kus­tva, od spo­ra­zu­ma Cvet­ko­vić - Maček, de­ša­va­nja u Dru­gom svjet­skom ra­tu, po­li­ti­ke Tuđma­na i Mi­lo­še­vića... Is­to­ri­ja nas uči da bu­de­mo opre­zni. S dru­ge stra­ne, ne vje­ru­jem da kod Ta­dića i Jo­si­po­vića pos­to­ji išta što aso­ci­ra na ta de­ša­va­nja".

Ima­mo pra­vo na frus­tra­ci­ju...

"Ima­mo, ali neću da bu­dem frus­tri­ran, hoću da bu­dem pra­gma­tičan, da ra­zmiš­ljam re­al­no, ne želim da se igram ve­li­kim ri­ječima. Na stra­nu os­tav­ljam is­to­rij­sku frus­tra­ci­ju, ma­da nam se ona s rođenjem usa­di u gla­vu. Pi­tam se, da li bi oni se­bi do­pus­ti­li da is­to ra­de s bi­lo ko­jom dru­gom ze­mljom".

Po­vo­dom va­še izja­ve prvi je re­agi­rao vaš ko­le­ga iz Pred­sje­dniš­tva BiH Ne­boj­ša Ra­dma­no­vić?

"On na to­me gra­di izbor­nu kam­pa­nju, iz­gle­da da ne sto­ji do­bro u RS. To je ne­ra­ci­onal­no, da­nas ćemo se sas­ta­ti pa ću ga pi­ta­ti šta ima pro­tiv to­ga, jer me­ni priča dru­gu priču".

Ko­ju priču?

"Pa tu da se mi mo­ra­mo između se­be uje­di­ni­ti i pre­ma Srbi­ji i pre­ma Hrvat­skoj. Da šti­ti­mo na­še in­te­re­se. I šta mu znači da je mo­ja rea­kci­ja bi­la ne­us­ta­vna. Zar je ne­us­ta­vno što ja ta­ko mi­slim. Ni­sam po­kre­nuo ni­ka­kvu ini­ci­ja­ti­vu... Do­pus­ti­te da imam pra­vo da mi­slim i da kažem to što mi­slim. Ako mi se uzme to pra­vo, e on­da će to da bu­de ne­us­ta­vno".

Da li vi re­agi­ra­te kod Ra­dma­no­vića ka­da pred­sje­dnik nje­go­ve stran­ke Mi­lo­rad Do­dik da­je izja­ve ko­je šte­te BiH?

"Na­ra­vno da re­agu­jem. Ne­pris­toj­no je sa­da da ja to ko­men­ta­ri­šem i ula­zim u odno­se između njih dvo­ji­ce. Ne­ka os­ta­ne između nas ono što mi pri­va­tno raz­go­va­ra­mo".

A službe­no?

"Službe­no će Ra­dma­no­vić uvi­jek sta­ti iza ono­ga što je re­kao nje­gov stra­nački šef. Pa čak i ka­da ne mi­sli ta­ko. Mno­go je ira­ci­onal­nih stva­ri oko nas. Evo, i što se tiče Ko­so­va. Šu­ti­mo, ne do­no­si­mo odlu­ke iako zna­mo ko­li­ko je to ira­ci­onal­no. Zna­te da su 22 ze­mlje, čla­ni­ce EU, pri­zna­le tu državu. SAD su je pri­zna­le. Mi stal­no za­tva­ra­mo oči. U ime čega?"

Ka­ko je re­agi­rao Ivo Jo­si­po­vić na Va­šu izja­vu?

"Te­le­fo­ni­rao mi je jučer iz Beo­gra­da i pi­tao, ot­pri­li­ke, u čemu je pro­blem. Re­kao sam mu da nam je dos­ta ta­kvog odno­sa pre­ma BiH i pi­tao ga zar ni­je lo­gično ka­da se već sas­tao s Ta­dićem i do­ta­kao se BiH, zar ni­je bi­lo lo­gično da raz­go­va­ra­ju o ha­pše­nju Mla­dića i Hadžića.

To je pi­ta­nje ko­je se tiče sve tri ze­mlje. Ako ste nam is­kre­ni pri­ja­te­lji, tre­ti­raj­te nas kao državu, ne gle­daj­te nas kroz en­ti­te­te i na­ro­de, ne­go kao ra­vno­pra­vnu državu. Što ne bis­te ura­di­li dru­goj državi, ne­moj­te ra­di­ti ni BiH".

Ka­ko je re­agi­rao Ha­ris Si­lajdžić?

"Ni­sam se čuo s njim, kao ni s Ra­dma­no­vićem. Da­nas ćemo se vi­dje­ti. Ne tražim ja bi­lo ka­kvu vrstu po­drške za to što sam re­kao. Sma­trao sam da mi je oba­ve­za da to kažem, ma šta to proi­zve­lo. Šta će ko mi­sli­ti, ka­ko će se to odra­zi­ti na ne­kom ta­ktičkom, po­li­tičkom pla­nu, ni­je mi važno.

Ne mo­gu se­bi do­zvo­li­ti da nas tre­ti­ra­ju kao ma­log od kužine. Mi­slim da će oni ipak bi­ti opre­zni­ji ubu­duće. Na­dam se da će to bi­ti ko­ris­tan efe­kat od sve­ga ovo­ga".

Ne­ka lju­di go­vo­re je­zi­kom ko­jim hoće

Ka­ko ko­men­ti­ra­te ini­ci­ja­ti­vu re­isa Ce­rića o osni­va­nju bo­san­ske te­le­vi­zi­je na is­ključivo bo­san­skom je­zi­ku, uz obra­zloženje da on ta­da ne bi mo­rao svo­joj pri­ja­te­lji­ci objaš­nja­va­ti šta znači ru­jan?

"Ka­da je o je­zi­ku ri­ječ, ne­ka go­vo­ri sva­ko svoj. Ne­ma ta­pi­je na BiH. Ne može se to učini­ti ni kroz je­zik. Ru­jan je, sem to­ga, sta­ro­sla­ven­ski izraz, za­što to ne­kom sme­ta? Ne­ka lju­di go­vo­re ka­ko hoće, bo­ga­ti­ji smo zbog to­ga. Ne­ka na te­le­vi­zi­ja­ma no­vi­na­ri go­vo­re ka­ko su u kući naučili, svo­jim ma­ter­njim je­zi­kom. Mi ih sa­vrše­no do­bro ra­zu­mi­je­mo".

Pra­ti­te šta se de­ša­va u No­go­me­tnom sa­ve­zu BiH. Pos­to­ji ve­li­ka vje­ro­va­tnoća da bu­de­mo izbačeni sa fu­dbal­ske ma­pe. Pos­to­ji li način da se spa­si­mo?

"Ov­dje je po­li­ti­ka uze­la sve. Ona želi krah BiH na sva­kom po­lju, na­ročito na spor­tskom, jer on kod lju­di bu­di osjećaj po­no­sa.

Znam da se o sve­mu mo­ra­mo do­go­va­ra­ti. Ali, do­go­vor znači da ne mo­gu svi sve do­bi­ti. Ni­je do­go­vor sa­mo ka­ko je­dan kaže, on­da se nećemo ni do­go­va­ra­ti, jer to je dje­ti­njas­to. Ako ne­ko neće da bu­de u nečemu, ne mo­ra. Ovo je ru­še­nje BiH na ni­vou spor­ta.

Ko neće, ne mo­ra, mi ćemo pra­vi­ti Sa­vez, ka­da pro­mi­je­ni­te miš­lje­nje dođite, uvi­jek ima mjes­ta za vas. Ta­ko bih to pos­ta­vio. Ov­dje ne po­mažu ar­gu­men­ti ni lo­gi­ka. Ali, ne možemo vječno bi­ti ucje­nji­va­ni. Biće fu­dba­la u ovoj ze­mlji, htio to ne­ko ili ne", izjavio je Željko Komšić u intervju za magazin Žurnal.