Deklaracija o Srebrenici je konačno usvojena u Parlamentu Srbije. Time nikako nije stavljena tačka na odgovornost Srbije za sve ružne stvari koje su se dešavale u Bosni i Hercegovini, ali zaista jeste napravljen krupan korak ka konačnom suočavanju sa prošlošću

Deklaracija o Srebrenici je konačno usvojena u Parlamentu Srbije. Time nikako nije stavljena tačka na odgovornost Srbije za sve ružne stvari koje su se dešavale u Bosni i Hercegovini, ali zaista jeste napravljen krupan korak ka konačnom suočavanju sa prošlošću.

Ovaj potez Borisa Tadića, koji je očigledno smogao hrabrosti da krene u aktivnost kojoj se protivi ogroman broj građana države čiji je predsjednik, ne treba hvaliti, ali svakako treba poštovati.

Javna debata oko toga da li u tekstu Deklaracije treba stajati riječ genocid ili je pak bolja i preciznija usvojena formulacija "osuda zločina na način utvrđen presudom", je u drugi plan stavila ono što je možda i važnije od toga, a to je bitnost ovakvih političkih inicijativa za ukupnu normalizaciju odnosa u regiji.

Da je to tako, svjedoče i reakcije onih kojima ne odgovara normalizacija regionalnih političkih prilika. Iz radikalnih političkih krugova u Srbiji, te istih takvih iz entiteta Republika Srpska možemo čuti podignuti glas protiv Deklaracije. Oni tvrde da ona predstavlja žigosanjne srpskog naroda kao zločinačkog, te stavljanje na leđa svim građanima odgovornosti za ono što su učinili pojedinci.

Istovremeno, negativne reakcije dolaze i od pojedinaca iz entiteta Federacija BiH, zbog, za njih nezadovoljavajuće formulacije. Za neke od njih je bolje da nije usvojen nikakav dokument, nego "ovakav". Kažu da ne prihvataju ni izvinjenje. Teško se oteti utisku da izbori u Bosni i Hercegovini utiču na stav mnogih.

Ipak sve će te dnevno političke igrice biti zaboravljene, vrlo brzo, a ostat će usvojeni dokument kojim je država Srbija pokazala da želi svoje moralno ozdravljenje kako bi imala pravo da traži satisfakciju za svoju bol, kako to reče jedan od zagovornika usvajanja Deklaracije. Taj dokument, ipak, neće puno vrijediti ukoliko ne uslijede drugi potezi Srbije kojima će pokazati da poštuje Bosnu i Hercegovinu i njene građane, te da sve ovo nije bila predstava za međunarodnu javnost. Opet je Srbija na potezu.

U danima kada se sve ovo dešava mnogi su se prisjetili pokojnog Zorana Đinđića i zapitali se kako bi Deklaracija izgledala da je on živ. Prije svega, bila bi usvojena mnogo ranije i u njoj bi sigurno stajala riječ genocid. Da je Zoran živ, puno toga bi bilo drugačije...